Naša priča

Operacija Poplava Al-Aksa

Kancelarija za medije Hamasa objavila je brošuru 21. januara 2024. godine na arapskom i engleskom jeziku, naslovljenu:
Narativ naše: Operacija poplave Al-Aksa
Pronađite puni tekst na dole navedenim jezicima

Our Narrative: Operation Al-Aqsa Flood.pdf

U ime Allaha, Najmilostivijeg, Najmilosrdnijeg

Naš neustrašivi palestinski narod,

Arapski i islamski narodi;

Slobodni narodi širom sveta i oni koji zagovaraju slobodu, pravdu i ljudsko dostojanstvo

U svetlu neprekidne izraelske agresije na Gazu i Zapadnu obalu, dok naš narod nastavlja svoju borbu za nezavisnost, dostojanstvo i oslobađanje od najduže okupacije ikada, tokom koje su pokazali najbolje primere hrabrosti i heroizma suočavajući se sa izraelskim ubilačkim aparatom i agresijom. Želimo da razjasnimo našem narodu i slobodnim narodima sveta stvarnost onoga što se dogodilo 7. oktobra, motive iza toga, opći kontekst povezan sa palestinskim pitanjem, kao i pobijanje izraelskih optužbi i postavljanje činjenica u perspektivu.

SADRŽAJ

Prvo: Zašto Operacija Poplava Al-Aksa?

Drugo: Dešavanja tokom Operacije Poplava Al-Aksa i odgovori na izraelske optužbe

Treće: Ka transparentnoj međunarodnoj istrazi

Četvrto: Podsećanje svetu, ko je Hamas?

Peto: Šta je potrebno?

PRVO Zašto Operacija Poplava Al-Aksa?

  1. Bitka palestinskog naroda protiv okupacije i kolonijalizma nije počela 7. oktobra, već pre 105 godina, uključujući 30 godina britanskog kolonijalizma i 75 godina cionističke okupacije. Godine 1918. palestinski narod je posedovao 98.5% zemlje Palestine i činio je 92% populacije na zemlji Palestine. Dok su Jevreji, koji su dovedeni u Palestinu u masovnim imigracionim kampanjama u koordinaciji između britanskih kolonijalnih vlasti i cionističkog pokreta, uspeli da preuzmu kontrolu nad ne više od 6% zemljišta u Palestini i da čine 31% populacije pre 1948. godine kada je cionističko biće proglasilo nezavisnost na istorijskoj zemlji Palestine. U to vreme, palestinskom narodu je bilo uskraćeno pravo na samoopredeljenje, a cionističke bande su pokrenule kampanju etničkog čišćenja protiv palestinskog naroda kako bi ih proterale sa njihove zemlje i teritorija. Kao rezultat toga, cionističke bande su silom preuzele kontrolu nad 77% zemlje Palestine gde su proterale 57% palestinskog stanovništva i uništile preko 500 palestinskih sela i gradova, i počinile desetine masakra nad Palestincima što je sve kulminiralo osnivanjem cionističkog entiteta 1948. godine. Nadalje, kao nastavak agresije, izraelske snage su 1967. okupirale ostatak Palestine uključujući Zapadnu obalu, Pojas Gaze i Jerusalim, pored arapskih teritorija oko Palestine.
  2. Tokom ovih dugih decenija, palestinski narod je patio od svih oblika ugnjetavanja, nepravde, otuđenja osnovnih prava i aparthejdskih politika. Pojas Gaze, na primer, patio je od gušenja blokadom koja traje već 17 godina, što ga je pretvorilo u najveći otvoreni zatvor na svetu. Palestinski narod u Gazi takođe je patio od pet razorne ratne agresije u kojima je „Izrael“ bio napadačka strana. Ljudi u Gazi su 2018. godine takođe pokrenuli Veliki marš povratka kako bi mirno protestovali protiv izraelske blokade, svojih teških humanitarnih uslova i zahtevali svoje pravo na povratak. Međutim, izraelske okupacione snage odgovorile su na te proteste brutalnom silom, pri čemu je u roku od nekoliko meseci ubijeno 360 Palestinaca, a 19.000 drugih je povređeno, uključujući preko 5.000 dece.
  3. Prema zvaničnim podacima, u periodu između (januara 2000. i septembra 2023.), izraelska okupacija je ubila 11.299 Palestinaca i povredila 156.768 drugih, pri čemu je velika većina njih bila civila. Nažalost, administracija Sjedinjenih Američkih Država i njeni saveznici nisu obratili pažnju na patnje palestinskog naroda tokom proteklih godina već su pružili podršku izraelskoj agresiji. Oni su samo žalili za izraelskim vojnicima koji su ubijeni 7. oktobra, čak i bez traženja istine o tome šta se zapravo dogodilo, i nepravedno su sledili izraelsku naraciju osuđujući navodno ciljanje izraelskih civila. Administracija Sjedinjenih Američkih Država pružala je finansijsku i vojnu podršku izraelskim okupacionim masakrima nad palestinskim civilima i brutalnoj agresiji na Pojas Gaze, i još uvek zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država ignoriraju ono što izraelske okupacione snage čine u Gazi, uključujući masovna ubistva.
  4. Izraelska kršenja i brutalnost su dokumentovani od strane mnogih UN organizacija i međunarodnih grupa za ljudska prava, uključujući Amnesty International i Human Rights Watch, čak i od strane izraelskih grupa za ljudska prava. Međutim, ovi izveštaji i svedočanstva su ignorisani i izraelska okupacija još uvek nije držana odgovornom. Na primer, 29. oktobra 2021. godine, ambasador Izraela pri UN Gilad Erdan uvredio je UN sistem tako što je pokidao izveštaj za Savet UN za ljudska prava tokom obraćanja Generalnoj skupštini, i bacio ga u kantu za smeće pre nego što je napustio podijum. Ipak, u narednoj godini – 2022. – imenovan je na mesto potpredsednika Generalne skupštine UN.
  5. Administracija Sjedinjenih Američkih Država i njeni zapadni saveznici uvek su tretirali Izrael kao državu iznad zakona; pružaju mu potrebnu podršku da bi održao produženje okupacije i gušenje palestinskog naroda, a takođe dopuštaju „Izraelu“ da iskoristi takvu situaciju da bi dalje otuđivao palestinske zemlje i judaizovao njihove svetinje i sveta mesta. I pored toga što je UN izdao više od 900 rezolucija u proteklih 75 godina u korist palestinskog naroda, „Izrael“ je odbio da se pridržava bilo koje od ovih rezolucija, a američki VETO je uvek bio prisutan u Savetu bezbednosti UN-a kako bi sprečio osudu „Izraelovih“ politika i kršenja. Zbog toga vidimo da su SAD i druge zapadne zemlje saučesnici i partneri u izraelskoj okupaciji u njenim zločinima i u nastavljenoj patnji palestinskog naroda.
  6. Što se tiče „procesa mirnog rešenja“, iako su Oslovski sporazumi potpisani 1993. godine sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (PLO) predviđali uspostavljanje nezavisne palestinske države na Zapadnoj obali i Pojasu Gaze; „Izrael“ sistematski je uništio svaku mogućnost uspostavljanja palestinske države kroz široku kampanju izgradnje naselja i judaizacije palestinskih zemalja na okupiranoj Zapadnoj obali i u Jerusalimu. Pobornici mirovnog procesa su nakon 30 godina shvatili da su došli do ćorsokaka i da je takav proces imao katastrofalne posledice po palestinski narod. Izraelski zvaničnici su na nekoliko prilika potvrdili svoje apsolutno odbijanje uspostavljanja palestinske države. Samo mesec dana pre Operacije Poplave Al-Aksa, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je predstavio mapu takozvanog „Novog Bliskog Istoka“, prikazujući „Izrael“ koji se proteže od reke Jordan do Sredozemnog mora uključujući Zapadnu obalu i Pojas Gaze. Ceo svet, na primeru Generalne skupštine UN-a, bio je tih prema njegovom govoru punom arogancije i ignorisanja prava palestinskog naroda.
  7. Nakon 75 godina neumorne okupacije i patnje, i nakon neuspeha svih inicijativa za oslobađanje i povratak našem narodu, i takođe nakon katastrofalnih rezultata takozvanog mirovnog procesa, šta je svet očekivao da palestinski narod učini u odgovor na sledeće:
    • Izraelski planovi judaizacije blagoslovene džamije Al-Aksa, pokušaji njenog vremenskog i prostornog razdvajanja, kao i intenziviranje incidenata izraelskih naseljenika u svetu džamiju.
    • Prakse ekstremističke i desničarske izraelske vlade koja praktično preduzima korake ka aneksiji cele Zapadne obale i Jerusalima u takozvanu „izraelsku suverenost“ usred planova koji su na zvaničnom stolu Izraela da proteraju Palestince iz njihovih domova i područja.
    • Hiljade palestinskih zatvorenika u izraelskim zatvorima koji doživljavaju uskraćivanje svojih osnovnih prava, kao i napade i poniženja pod direktnim nadzorom izraelskog fašističkog ministra Itamara Ben-Gvira.
    • Nepravedna blokada vazduha, mora i kopna nametnuta Pojasu Gaze već više od 17 godina.
    • Širenje izraelskih naselja širom Zapadne obale na nezapamćenom nivou, kao i svakodnevno nasilje koje izraelski naseljenici vrše nad Palestincima i njihovom imovinom.
    • Sedam miliona Palestinaca koji žive u ekstremnim uslovima u izbegličkim logorima i drugim područjima, koji žele da se vrate na svoju zemlju, a koji su proterani pre 75 godina.
    • Neuspeh međunarodne zajednice i saučestvovanje supersila u sprečavanju uspostavljanja palestinske države.

    Šta se očekivalo od palestinskog naroda posle svega toga? Da nastavi da čeka i da se oslanja na bespomoćnu UN! Ili da preduzme inicijativu u odbrani palestinskog naroda, zemlje, prava i svetinja; znajući da je akt odbrane pravo koje je utvrđeno međunarodnim zakonima, normama i konvencijama.

    Polazeći od navedenog, Operacija Poplava Al-Aksa 7. oktobra bila je neophodan korak i normalan odgovor na sve izraelske zavere protiv palestinskog naroda i njihove stvari. To je bila odbrambena akcija u okviru oslobađanja od izraelske okupacije, vraćanja palestinskih prava i put ka oslobođenju i nezavisnosti, kao što su to uradili svi narodi širom sveta.

Drugo Dešavanja tokom Operacije Poplava Al-Aksa i odgovori na izraelske optužbe

U svetlu izraelskih lažnih optužbi i tvrdnji o Operaciji Poplava Al-Aksa 7. oktobra i njenim posledicama, mi u Islamskom pokretu otpora – Hamas, pojašnjavamo sledeće:

  1. Operacija Poplava Al-Aksa 7. oktobra ciljala je izraelske vojne lokacije i imala za cilj hapšenje neprijateljskih vojnika kako bi se vršio pritisak na izraelske vlasti da oslobode hiljade Palestinaca koji su zatvoreni u izraelskim zatvorima putem razmene zarobljenika. Stoga se operacija fokusirala na uništavanje Gaza Divizije izraelske vojske i vojnih lokacija Izraela smeštenih blizu izraelskih naselja oko Gaze.
  2. Izbegavanje štete civilima, posebno deci, ženama i starijim osobama, religiozna je i moralna obaveza svih boraca Al-Kasamovih brigada. Ponavljamo da je palestinski otpor bio potpuno disciplinovan i posvećen islamskim vrednostima tokom operacije i da su palestinski borci ciljali samo na okupacione vojnike i one koji su nosili oružje protiv našeg naroda. U međuvremenu, palestinski borci su bili pažljivi da izbegnu nanošenje štete civilima, iako otpor ne poseduje precizno oružje. Takođe, ako je došlo do slučaja ciljanja civila; to se dogodilo slučajno i tokom sukoba sa okupacionim snagama.

    Od svog osnivanja 1987. godine, Hamas se obavezao da izbegne nanošenje štete civilima. Nakon što je cionistički zločinac Baruh Goldštajn 1994. godine počinio masakr nad palestinskim vernicima u džamiji Al-Ibrahimi u okupiranom gradu Hebronu, Hamas je objavio inicijativu da izbegne da civili budu žrtve sukoba svih strana, ali je izraelska okupacija odbila tu inicijativu i čak nije dala nikakav komentar na nju. Hamas je takođe više puta ponovio takve pozive, ali su bili ignorisani od strane izraelske okupacije koja je nastavila sa namernim ciljanjem i ubijanjem palestinskih civila.

  3. Možda su se dogodile neke greške tokom sprovođenja Operacije Poplave Al-Aksa zbog brzog kolapsa izraelskog sistema bezbednosti i vojske, i haosa koji je izazvan duž granice s Gazom. Kako su mnogi potvrdili, Hamas se kretao na pozitivan i ljubazan način prema svim civilima koji su bili zadržani u Gazi, i od samih početaka agresije nastojao je da ih oslobodi, što se i desilo tokom sedmodnevne humanitarne primirja gde su ti civili oslobođeni u zamenu za oslobađanje palestinskih žena i dece iz izraelskih zatvora.
  4. Ono što je izraelska okupacija promovisala kao tvrdnje da su Al-Kasamove brigade 7. oktobra ciljale izraelske civile su ništa drugo do potpune laži i izmišljotine. Izvor ovih tvrdnji je izraelska zvanična naracija i nijedan nezavisni izvor nije dokazao ni jednu od njih. Dobro je poznata činjenica da je izraelska zvanična naracija uvek nastojala da demonizuje palestinski otpor, dok je istovremeno legalizovala svoju brutalnu agresiju na Gazu. Evo nekih detalja koji su u suprotnosti sa izraelskim tvrdnjama:
    • Video snimci snimljeni tog dana – 7. oktobra – zajedno sa svedočenjima samih Izraelaca koja su kasnije objavljena pokazala su da borci Al-Kasamovih brigada nisu ciljali civile, i mnogi Izraelci su ubijeni od strane izraelske vojske i policije zbog njihove konfuzije.
    • Takođe je čvrsto opovrgnuta laž o „40 odsečenih beba“ od strane palestinskih boraca, a čak su i izraelski izvori demantovali ovu laž. Nažalost, mnoge zapadne medijske agencije su nažalost prihvatile ovu tvrdnju i promovisale je.
    • Tvrdnja da su palestinski borci počinili silovanje protiv izraelskih žena u potpunosti je opovrgnuta, uključujući i od strane Hamasovog Pokreta. Izveštaj veb-sajta za vesti Mondoweiss od 1. decembra 2023. godine, između ostalih, rekao je da nedostaje bilo kakav dokaz o „masovnom silovanju“ navodno počinjenom od strane članova Hamasa 7. oktobra i da je Izrael koristio takvu tvrdnju „da bi podstakao genocid u Gazi.“
    • Prema dva izveštaja izraelskih novina Yedioth Ahronoth od 10. oktobra i lista Haaretz od 18. novembra, mnogi izraelski civili su ubijeni od strane izraelskog vojnog helikoptera, posebno oni koji su bili na festivalu Nove muzike blizu Gaze gde je poginulo 364 izraelskih civila. U oba izveštaja se navodi da su borci Hamasa došli do područja festivala bez prethodnog saznanja o festivalu, gde je izraelski helikopter otvorio vatru i na borce Hamasa i na učesnike festivala. Yedioth Ahronoth takođe navodi da je izraelska vojska, kako bi sprečila dalja prodiranja iz Gaze i kako bi sprečila hapšenje izraelskih državljana od strane palestinskih boraca, napala preko 300 ciljeva u područjima oko pojasa Gaze.
    • Drugi izraelski svedočanstva potvrdila su da su izraelske vojne racije i operacije vojnika ubile mnoge izraelske zarobljenike i njihove otmičare. Izraelska okupaciona vojska bombardovala je kuće u izraelskim naseljima gde su se nalazili palestinski borci i Izraelci, što jasno pokazuje primenu poznate izraelske vojske „Hannibal Direktive“, koja jasno kaže da „je bolje mrtav civilni talac ili vojnik nego živ“ kako bi se izbegla raz
    • Osim toga, okupacione vlasti revidirale su broj svojih ubijenih vojnika i civila sa 1.400 na 1.200, nakon što su otkrili da je 200 izgorelih leševa pripadalo palestinskim borcima koji su bili ubijeni i pomešani sa izraelskim leševima. To znači da je onaj koji je ubio borce onaj koji je ubio i Izraelce, s obzirom na to da samo izraelska vojska raspolaže vojnim avionima koji su ubijali, palili i uništavali izraelska područja 7. oktobra.
    • Izraelski intenzivni vazdušni napadi širom Gaze koji su doveli do smrti skoro 60 izraelskih zarobljenika takođe dokazuju da izraelska okupacija ne mari za život svojih zarobljenika u Gazi.
  5. Takođe je činjenica da je nekoliko izraelskih naseljenika u naseljima oko Gaze bilo naoružano i sukobilo se sa palestinskim borcima 7. oktobra. Ti naseljenici su bili registrovani kao civili, dok je činjenica da su bili naoružani muškarci koji su se borili uz izraelsku vojsku.
  6. Kada govorimo o izraelskim civilima, važno je znati da obavezno vojno služenje važi za sve Izraelce starije od 18 godina – muškarce koji su služili 32 meseca vojnog roka i žene koje su služile 24 meseca – gde svi mogu nositi i koristiti oružje. Ovo se zasniva na izraelskoj bezbednosnoj teoriji „naoružanog naroda“, što je pretvorilo izraelsku entitet u „vojsku sa pridodatom zemljom“.
  7. Brutalno ubijanje civila predstavlja sistematski pristup izraelskog entiteta i jedan od načina ponižavanja palestinskog naroda. Masovno ubijanje Palestinaca u Gazi jasan je dokaz takvog pristupa.
  8. Al Džazira je izjavila u dokumentarcu da je u jednom mesecu izraelske agresije na Gazu, prosečan dnevni broj ubijene palestinske dece u Gazi bio 136, dok je prosečan broj ubijene dece u Ukrajini – tokom ruskoukrajinskog rata – bio jedno dete svakog dana.
  9. Oni koji brane izraelsku agresiju ne posmatraju događaje na objektivan način već pokušavaju da opravdaju masovno ubijanje Palestinaca od strane Izraela tvrdeći da bi moglo biti žrtava među civilima prilikom napada na borce Hamasa. Međutim, ne bi koristili takvu pretpostavku kada je reč o događaju poput poplave Al-Aqse 7. oktobra.
  10. Uvereni smo da će svaka fer i nezavisna istraga dokazati istinitost naše priče i pokazati razmere laži i obmanjujućih informacija sa izraelske strane. To uključuje i izraelske tvrdnje o bolnicama u Gazi koje su palestinski otpor koristili kao komandne centre; tvrdnje koje nisu bile dokazane i koje su opovrgnute izveštajima mnogih zapadnih novinskih agencija.

Treći Ka transparentnoj međunarodnoj istrazi

  1. Palestina je članica Međunarodnog krivičnog suda (ICC) i pristupila je njegovom Rimskom statutu 2015. godine. Kada je Palestina zatražila istragu o ratnim zločinima Izraela počinjenim na njenim teritorijama, suočila se sa izraelskim tvrdoglavim stavom, odbijanjem i pretnjama da će kazniti Palestince zbog zahteva ICC-u. Takođe je nesrećno spomenuti da su postojale velike sile, koje tvrde da se pridržavaju vrednosti pravde, potpuno podržale narativ okupacije i stale protiv palestinskih poteza u međunarodnom pravnom sistemu. Te sile žele da „Izrael“ ostane država iznad zakona i da se pobrine da izbegne odgovornost i odgovaranje.
  2. Mi pozivamo ove zemlje, posebno administraciju Sjedinjenih Američkih Država, Nemačku, Kanadu i Ujedinjeno Kraljevstvo, da, ako zaista žele da pravda prevlada kako tvrde, objave svoju podršku istrazi svih zločina počinjenih u okupiranoj Palestini i da pruže punu podršku međunarodnim sudovima kako bi efikasno obavili svoj posao.
  3. Uprkos sumnjama ovih zemalja da se pridržavaju pravde, ipak pozivamo ICC tužioca i njegov tim da odmah i hitno dođu u okupiranu Palestinu kako bi istražili zločine i kršenja koja su tamo počinjena, umesto da samo posmatraju situaciju iz daljine ili budu podložni izraelskim ograničenjima.
  4. U decembru 2022, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju tražeći mišljenje Međunarodnog suda pravde (ICJ) o pravnim posledicama „ilegalne okupacije Izraela“ palestinskih teritorija, one (retke) zemlje koje podržavaju „Izrael“ objavile su svoje odbijanje tog koraka, koji je odobrilo skoro 100 zemalja. I kada su naši ljudi – i njihove pravne i organizacije za ljudska prava – pokušali da pokrenu krivične postupke protiv izraelskih ratnih zločinaca pred sudovima evropskih zemalja – putem sistema univerzalne jurisdikcije – evropski režimi su ometali poteze u korist izraelskih ratnih zločinaca da ostanu na slobodi.
  5. Događaji 7. oktobra moraju biti stavljani u širi kontekst, i treba podsećati na sve slučajeve borbe protiv kolonijalizma i okupacije u naše savremeno doba. Ova iskustva borbe pokazuju da će, na istom nivou represije koju vrši okupator, postojati ekvivalentan odgovor od strane ljudi pod okupacijom.
  6. Palestinski narod i narodi širom sveta shvataju razmere laži i obmane koje ove vlade koje podržavaju izraelski narativ praktikuju u svojim pokušajima da opravdaju svoju slepu pristrasnost i da prikriju izraelske zločine. Ove zemlje znaju korene konflikta, koji su okupacija i uskraćivanje prava palestinskom narodu da živi dostojanstveno na svojoj zemlji. Ove zemlje ne pokazuju interes za nastavak nepravedne blokade milionima Palestinaca u Gazi, i takođe ne pokazuju interes za hiljade palestinskih zatvorenika u izraelskim zatvorima koji su smešteni pod uslovima gde im se uglavnom uskraćuju osnovna prava.
  7. Pozdravljamo slobodne ljude sveta svih religija, etničkih grupa i pozadina koji se okupljaju u svim glavnim gradovima i gradovima širom sveta da izraze svoje odbijanje izraelskih zločina i masakra, i da pokažu svoju podršku pravima palestinskog naroda i njihovoj pravednoj borbi.

Četvrti Podsetnik svetu: Ko je Hamas?

  1. Islamski pokret otpora „Hamas“ je palestinski islamski nacionalnooslobodilački i otporaški pokret. Njegov cilj je oslobađanje Palestine i suočavanje sa sionskim projektom. Njegov okvirni referentni je islam, koji određuje njegove principe, ciljeve i sredstva. Hamas odbacuje progon bilo kog ljudskog bića ili narušavanje njegovih prava na nacionalnoj, verskoj ili sektorskoj osnovi.
  2. Hamas potvrđuje da je njihov sukob sa sionskim projektom, a ne sa Jevrejima zbog njihove religije. Hamas ne vodi borbu protiv Jevreja zbog toga što su Jevreji, već vodi borbu protiv sionista koji okupiraju Palestinu. Ipak, to su sionisti koji konstantno povezuju judaizam i Jevreje sa svojim vlastitim kolonijalnim projektom i ilegalnim entitetom.
  3. Palestinski narod oduvek je stajao protiv tlačenja, nepravde i počinjenja masakra nad civilima, bez obzira ko ih počinio. Na osnovu naših verskih i moralnih vrednosti, jasno smo izjavili svoje odbijanje onoga što su Jevreji pretrpeli od strane nacističke Nemačke. Ovde podsećamo da je jevrejski problem u suštini bio evropski problem, dok je arapsko i islamsko okruženje – kroz istoriju – bilo sigurno utočište za jevrejski narod i za druge narode drugih verovanja i etničkih grupa. Arapsko i islamsko okruženje bilo je primer koegzistencije, kulturne interakcije i verskih sloboda. Trenutni sukob uzrokovan je agresivnim ponašanjem sionskog pokreta i njegovim savezništvom sa zapadnim kolonijalnim silama; stoga odbacujemo iskorišćavanje jevrejskog stradanja u Evropi kako bi se opravdala tlačenja protiv našeg naroda u Palestini.
  4. Pokret Hamas prema međunarodnim zakonima i normama predstavlja nacionalni oslobodilački pokret koji ima jasne ciljeve i misiju. On dobija svoju legitimnost za otpor okupaciji iz palestinskog prava na samoodbranu, oslobođenje i samoopredeljenje. Hamas je uvek bio pažljiv da ograniči svoju borbu i otpor prema izraelskoj okupaciji na okupiranom palestinskom teritoriju, međutim, izraelska okupacija se nije pridržavala toga i počinila je masakre i ubistva protiv Palestinaca van Palestine.
  5. Naglašavamo da je otpor okupaciji svim sredstvima, uključujući i oružani otpor, legitimizovano pravo po svim normama, božanskim religijama, međunarodnim zakonima, uključujući Ženevske konvencije i njihov prvi dodatni protokol, kao i relevantnim UN rezolucijama, kao što je Rezolucija Generalne skupštine UN 3236, usvojena na 29. sednici Generalne skupštine 22. novembra 1974. godine, kojom su potvrđena neotuđiva prava palestinskog naroda u Palestini, uključujući pravo na samoopredeljenje i pravo na povratak „u svoje domove i imovinu odakle su bili proterani, raseljeni i iskorenjeni.“
  6. Naš istrajni palestinski narod i njihov otpor vode herojsku bitku da brane svoju zemlju i nacionalna prava protiv najduže i najbrutalnije kolonijalne okupacije. Palestinski narod suočava se sa nezapamćenom izraelskom agresijom koja je počinila odvratne masakre nad palestinskim civilima, među kojima su većina bila deca i žene. Tokom agresije na Gazu, izraelska okupacija je lišila naš narod u Gazi hrane, vode, lekova i goriva, i jednostavno ih lišila svih sredstava za život. U isto vreme, izraelski ratni avioni su divljački napali sve infrastrukture Gaze i javne zgrade, uključujući škole, univerzitete, džamije, crkve i bolnice, kao jasan znak etničkog čišćenja sa ciljem proterivanja palestinskog naroda iz Gaze. Ipak, podržavaoci izraelske okupacije nisu ništa uradili osim što su nastavili genocid nad našim narodom.
  7. Korišćenje „pretpostavke samoodbrane“ od strane izraelske okupacije kako bi opravdala svoje tlačenje nad palestinskim narodom je proces laži, obmane i iskrivljavanja činjenica. Izraelski entitet nema pravo da brani svoje zločine i okupaciju, već palestinski narod ima to pravo da primora okupatora da okonča okupaciju. 2004. godine, Međunarodni sud pravde (ICJ) dao je savetodavno mišljenje u slučaju „Pravne posledice izgradnje zida na okupiranom palestinskom teritoriju“, u kojem se navodi da „Izrael“ – brutalna okupaciona sila – ne može da se osloni na pravo samoodbrane kako bi izgradio takav zid na palestinskom teritoriju. Štaviše, Gazu po međunarodnom pravu i dalje smatraju okupiranom teritorijom, stoga su opravdanja za vođenje agresije na Gazu besmislena i nemaju pravnu osnovu, kao i što im nedostaje suština ideje samoodbrane.

Peti Šta je potrebno?

Okupacija je okupacija bez obzira na to kako se opisuje ili naziva, i ostaje sredstvo za slamanje volje naroda i za nastavak njihovog tlačenja. S druge strane, iskustva naroda i nacija kroz istoriju o tome kako se osloboditi od okupacije i kolonijalizma potvrđuju da je otpor strateški pristup i jedini način za oslobođenje i okončanje okupacije. Da li je ijedna nacija oslobođena od okupacije bez borbe, otpora ili žrtve?

Humanitarni, etički i pravni imperativi zahtevaju od svih zemalja širom sveta da podrže otpor palestinskog naroda, a ne da sarađuju protiv njega. Trebalo bi da se suoče sa zločinima okupacije i agresije, kao i da podrže borbu palestinskog naroda za oslobađanje njihove zemlje i praktikovanje njihovog prava na samoopredeljenje kao i sve druge narode širom sveta. Na osnovu toga, pozivamo na sledeće:

  1. Neposredan prekid izraelske agresije na Gazu, zločina i etničkog čišćenja koje su počinjene protiv cele populacije Gaze, otvaranje prelaza i dozvolu ulaska humanitarne pomoći u Gazuu, uključujući i alate za rekonstrukciju.
  2. Držati izraelsku okupaciju pravno odgovornom za patnje koje je prouzrokovala palestinskom narodu i teretiti je za zločine protiv civila, infrastrukture, bolnica, obrazovnih ustanova, džamija i crkava.
  3. Podrška palestinskom otporu u suočavanju sa izraelskom okupacijom svim mogućim sredstvima kao legitimizovanim pravom prema međunarodnim zakonima i normama.
  4. Pozivamo slobodne narode širom sveta, posebno one narode koji su bili kolonizovani i shvataju patnju palestinskog naroda, da zauzmu ozbiljne i efikasne stavove protiv politika dvostrukih standarda koje podržavaju sile/zemlje koje podržavaju izraelsku okupaciju. Pozivamo ove nacije da pokrenu globalni pokret solidarnosti sa palestinskim narodom i da naglase vrednosti pravde i jednakosti, kao i pravo naroda da žive u slobodi i dostojanstvu.
  5. Super sile, posebno SAD, UK i Francuska među ostalima, moraju prestati pružati pokriće sionskom entitetu od odgovornosti i prestati se odnositi prema njemu kao državi iznad zakona. Takvo nepravedno ponašanje ovih zemalja omogućilo je izraelskoj okupaciji tokom više od 75 godina da počini najgore zločine ikada protiv palestinskog naroda, zemlje i svetinja. Pozivamo zemlje širom sveta, danas više nego ikada pre, da ispune svoje obaveze prema međunarodnom pravu i relevantnim UN rezolucijama koje pozivaju na okončanje okupacije.
  6. Odlučno odbacujemo bilo kakve međunarodne ili izraelske projekte usmerene na odlučivanje o budućnosti Gaze koji samo služe da produže okupaciju. Naglašavamo da palestinski narod ima sposobnost da odlučuje o svojoj budućnosti i organizuje svoje unutrašnje poslove, i stoga nijedna strana na svetu nema pravo da nameće bilo kakvu vrstu starateljstva nad palestinskim narodom ili da odlučuje umesto njih.
  7. Pozivamo na suprotstavljanje izraelskim pokušajima da izazovu novi talas proterivanja – ili novu Nakbu – Palestinaca, posebno na teritorijama okupiranim 1948. godine i Zapadnoj obali. Naglašavamo da neće biti proterivanja u Sinaj ili Jordan ili bilo koje drugo mesto, i ukoliko dođe do bilo kakvog preseljenja Palestinaca, to će biti ka njihovim domovima i područjima sa kojih su proterani 1948. godine, kao što je potvrđeno mnogim UN rezolucijama.
  8. Pozivamo na održavanje pritiska širom sveta sve dok se ne okonča okupacija; pozivamo na suprotstavljanje pokušajima normalizacije sa izraelskim entitetom i za sveobuhvatan bojkot izraelske okupacije i njenih pristalica.